Sigue el blog por EMAIL. Seguir por EMAIL

martes, 17 de mayo de 2016

Deset teza o Donaldu J. Trampu


Donald Tramp kao predsednik SAD? To je slika koje se mnogi užasavaju. Ipak, njegov uspeh je posledica određenih slabosti Hilari Klinton, kao i razvoja Republikanske stranke poslednjih decenija, smatra Ines Pol.
USA Vorwahlen Republikaner Donald Trump in New York
1. Donald Tramp nije Hilari Klinton
Zvuči banalnije nego što jeste. Bivša ministarka spoljnih poslova i prva dama ne bi samo za Republikance bila nepodesna predsednica. Mnogi nezavisni političari, pa čak i mnoge Demokrate, imaju sa njom velikih teškoća. Ona otelovljuje shvatanje političke elite kao dinastije. Osim toga, neko ko je proveo toliko vremena na javnim funkcijama kao ona, morao je i da načini gomilu grešaka koje se sada koriste protiv nje. Njen najveći problem se jasno vidi u svetlu skandala sa elektronskim pismima: to je arogancija moći sa kojom ona poseže za privilegijama. Da se brzo i jasno izvinila, ta tema bi već bila zaboravljena. Naravno da je sa odbijanjem uspešne bivše senatorke Njujorka povezan i seksizam.
2. Donald Tramp govori tako da ga ljudi razumeju
Sve i ako mnogo toga što Tramp kaže nema mnogo smisla, pa i kada on sam sebi protivreči u istoj rečenici, činjenica je da on govori tako da može da ga razume svako ko iole razume engleski. Niko ne mora da gleda u rečnike ni da se bori sa odgonetanjem komplikovanih rečenica. Ljudi ga razumeju i zato osećaju i da on njih razume i ozbiljno shvata.
3. Ljudi mu veruju
Na prvi pogled to nema smisla. Ali, upravo zato što se Tramp upliće u protivrečja i o jednoj temi iznosi različite teze i tvrdnje, mnogi ljudi imaju osećaj da je on iskren. U predizbornoj kampanji, u kojoj su izjave političara najpreciznije prilagođene različitim ciljnim grupama, autentičnost je za mnoge važnija od promišljenih koncepata koji često izgledaju kao da su bezlični i naučeni napamet.
4. Njegovi privredni uspesi su vidljivi
Gotovo svakodnevno na videlo izbijaju detalji koji pokazuju da poslovi takozvanog multimilionera iz Njujorka odavno nisu tako uspešni kao što on to predstavlja. Do sada, međutim, ti izveštaji nisu ni najmanje naštetili njegovim pričama o sebi kao usšenom biznismenu. Razlog tome je između ostalog i činjenica da njegovo – velikim delom nasleđeno – bogatstvo može da se vidi, u formi terena za golf, kockarnica ili poznatih Trampovih tornjeva.
Pohl Ines Kommentarbild App
Ines Pol.
5. On se ne boji toga što stvara sebi neprijatelje
Njegova vika, njegove uvrede i ispadi, za mnoge su dokaz da se on ne boji toga što stvara sebi neprijatelje. A to važi kao jasan dokaz snage. Pre svega kada na prvo mesto treba postaviti neposredne interese SAD. Mnogi njegovi sledbenici ne psuju, niti vređaju žene. Ali, on to radi – a to je za njih dokaz snage kakvu očekuju od jednog vođe. Mnogima se dopada to što je neko konačno iskočio iz šablona pravila ponašanja i društvenih normi u zemlji u kojoj zajedno žive pripadnici mnogo različitih kultura i religija.
6. Donaldu Trampu su važni stav i osećanja
Niko od Trampa ne očekuje promišljene, konzistentne, razrađene planove. Umesto toga, on nude velike gestove i vizije – kao odgovor na strahove i nesigurnost svojih sledbenika. On nudi emotivnu domovinu koja se definiše pre svega onim što je razlikuje od „drugih“ – upravo to što mnogi žele. Jer, mnogi ne žele da slušaju zahteve za suočavanjem i pozicioniranjem, već traže jednostavne odgovore.
7. Sve treba da ostane kao što nikad nije bilo.
San Donalda Trampa o uzdignutoj Americi prošlosti je pre svega jedno: odbijanje da se prizna da živimo u globalizovanom svetu. Zato je Tramp jedini u ovoj predizbornoj kampanji koji nudi lek za strah od promena. Rečenicom: „Let's make America great again“ on je našao jednostavan slogan iza koga mogu da se okupe svi koji se boje da nivo blagostanja neće moći da se trajno održava. Donald Tramp je personifikovano odbijanje globalizacije – a ozloglašena ograda na granici sa Meksikom je postala simbol tog odbijanja.
8. Donald Tramp je odgovor na razvoj Republikanske partije
Od kasnih sedamdesetih, Republikanska partija se kretala putem koji se nije dopadao mnogim tradicionalnim biračima. Fenomen Tramp je odgovor na to. Partija ga je stvorila svojim anti-vladinim kursem i fokusiranjem na privrednu elitu. Klasični birači, belci srednje klase, loše su prošli u jeku globalizacije i konkurencije imigranata kao jevtine radne snage. Stare konzervativne vrednosti Linkolnove stranke su oslabljene sopstvenim ekstremizmom i tako je stvoren Tramp.
9. Poslednja šansa za belce
Za demokrate, belački srednji sloj već sada više nema egsitencijalnu ulogu. Republikanci na ovim izborima moraju sebi da obezbede glasove tog sloja da bi mogli da pobede. Sa društvenim promenama – najkasnije 2050, većina Amerikanaca više neće biti bele puti – proći će i ta moć. Shodno tome, ovi izbori bi mogli da budu i poslednji na koje bi beli srednji sloj još mogao da utiče. I zato što nijedan drugi kandidat nije bio u stanju da strahove i nade tog sloja tako dobro iskoristi za sebe kao Tramp.
10. Donald Tramp nije Hilari Klinton
U Vašingtonu je popularna sledeća prognoza: malo je verovatno da će Tramp pobediti, ali je vrlo verovatno da će Klintonova izgubiti.
Publicar un comentario